Diskus hernija – simptomi i lečenje bez operacije

Dosta Vam je upornih bolova u leđima, neprijatnog trnjenja u rukama i slabosti u nogama? Osećate ukočenost i svakodnevne, jednostavne aktivnosti su Vam postale izazovne? Diskus hernija može biti krivac ovog stanja, ali je uspešno lečenje moguće i bez operacije.

Ako spadate u one osobe koje odlažu odlazak kod lekara, treba da znate da nije neophodno da mesecima ili godinama trpite bolno stanje. U tom slučaju rizikujete da bol pređe u hroničnu, kada je lečenje znatno zahtevnije i dugotrajnije.

Sigurno znate ili ste čuli da se čak i nakon izlečenja, posle izvesnog vremena bolovi najčešće vraćaju. Zašto je to tako, koje je trajno rešenje, koji su simptomi, kako izgleda i koliko traje lečenje su najšeća pitanja naših pacijenata. Odgovore Vam dajemo u nastavku teksta.

Diskus hernija –  šta je i zašto se javlja

Kao što joj i sam naziv nagoveštava, diskus hernija je bolest diska (diskusa). A šta su diskusi? Zajedno sa pršljenovima, diskusi su sastavni deo naše kičme, tj. kičmenog stuba. Diskovi su elastična veza između pršljenova i izgledaju kao meke pločice. Budući da su pršljenovi po sastavu koštana masa uloga diskova je da spreče njihovo međusobno trenje i da ih, na taj način, sačuvaju. Bez diskusa naša kičma ne bi bila pokretljiva i savitljiva. U tome im pomažu i mišići koji se pripajaju na kičmeni stub. Za razumevanja bolesti, važno je spomenuti da se kroz sredinu našeg kičmenog stuba proteže kičmena moždina iz koje se granaju nervi (živci).

Diskus hernija se javlja kada mekši deo diska probije spoljašnjost diska što, u određenim slučajevima, može iziritirati okolne nerve. Upravo taj pritisak na nerve izazviva bol u leđima, trnjenje ruku i nogu ili slabost u rukama i nogama. Intenzitet bola zavisiće od jačine pritiska. Međtim, ne mora da bude tako i možete živeti sa diskus hernijom, a da ne osećate nikakve tegobe. Statički podaci kažu da među 1000 osoba, 700 boluje od ovog stanja, a od toga 300 ne oseća nikakve simptome.

Zašto nastaje diskus hernija?

Diskus hernija je najčešće rezultat postepenog habanja, odnosno degeneracije diska tokom prirodnog procesa starenja. Tokom godina, naši diskovi gube tečnost što ih čini sklonijim oštećenjima i manje fleksibilnim. Zato kažemo da se radi o degenerativnom oboljenju. Ovaj proces postepeno može dovesti do toga da nam čak i manja opterećenja i jednostavni pokreti postanu zahtevni i bolni. Međutim, ako diskus hernija nastaje zbog starenja, kako neki ljudi obole, a neki ne?

U velikom broju slučajeva tačan uzrok diskus hernije nije moguće utvrditi. Nekada nepravilno dizanje tereta i oslanjanje na mišiće leđa, umesto na mišiće nogu i butina, može dovesti do nastanka bolesti. Rizično je takođe, okretanje ili uvijanje tokom dizanja tereta. Osim toga, pad ili udarac mogu da dovedu do pojave ovog stanja.

Prekomerna težina stvara dodatni pritisak na donji deo kičme, baš kao i dugo sedenje. Zanimanja koja su fizički zahtevna i u čijem opisu je često podizanje i guranje teških predmeta imaju veći faktor rizika. Genetika takođe može biti razlog pojave bolesti, ali u malom procentu koji beleži 1-2% slučajeva.

Šta je diskus hernija vrata?

Hernija diskova se najčešće javlja u donjem delu leđa, koji se još naziva i lumbalni deo kičme, i u vratnom delu (cervikalni deo kičme). Nešto ređe se može javiti i u srednjem delu kičme (torakalni). U zavisnosti u kojem delu kičme se javlja, diskus hernija može prouzrokovati:

  • cervikalni bolni sindrom
  • torakalni ili
  • lumbalni bolni sindrom

Diskus hernija većinom zahvata donji deo kičme i to samo jednu stranu, levu ili desnu. Zato se i bol širi u onu nogu sa čije strane je pritisnut nerv. Tada govorimo o lumbalnom bolnom sindromu. Javlj se podjednako kod oba pola i uglavnom se leči fizikalnom terapijom.

Simptomi torakalnog sindroma su bol ili probadanje u srednjem delu leđa, širenje bola ka grudnom košu i bolovi pri dubokom udisaju.

Diskus hernija vrata tj. cervikalni bolni sindrom  uglavnom počinje bolom u vratu sa ili bez širenja u glavu, ramena i ruke. Bol obično zahvata samo jednu ruku jer je pritisak na živce prisutan sa jedne strane. Bol se širi ka lopatici i između lopatica, a može se osećati bol u ramenu kao i u pazuhu. Od samog početka ili kada bolest uznapreduje mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i oštećenja (korena) nerava. Tada se javlja slabost, utrnulost, peckanje ili nespretnost ruku. U nekim slučajevima mogu da se jave vrtoglavica, opšta nestabilnost tela, zujanje u ušima, oštećenje vida, poteškoće sa gutanjem.

Diskus hernija – simptomi

Simptomi koji se najčešće javljaju kod diskus hernije su opisani u nastavku.

  • Kao što smo već spomenuli, u slučaju da se diskus hernija pojavila u gornjem delu leđa osetićete bol u ruci i bol u vratu sa leve strane ili desne. Ukoliko se pojavila u donjem delu leđa obično će se javiti bol u leđima, butini, donjem delu noge, pa čak i u stopalu. Obično se radi o stalnim i dugotrajnim bolovima, ali bol može i sevnuti u ruci ili nozi tokom pokreta.
  • Ukoliko je pogođen nerv, a u zavisnosti gde se nalazi, može se javiti ukočenost ili trnjenje ruku i nogu.
  • Zbog slabljenja mišića koji su povezani sa pogođenim nervom, biće otežano držanje ili podizanje stvari. Slabost i ukočenost mogu biti toliko jake da Vas sprečavaju u obavljanju svakodnevnih obaveza.
  • Mogu se javiti problemi sa crevima ili bešikom, kao što su nekontrolisano mokrenje ili poteškoće sa uriniranjem, čak i kada je bešika puna.
  • U određenom broju slučajeva se simptomi ne ispoljavaju i osoba se oseća potpuno zdravo, a onda se bolest otkrije na snimku kičme.

Diskus hernija – lečenje

Ako Vam se bol u vratu ili leđima spušta niz ruku ili nogu, ako osećate trnjenje, ukočenost ili slabost obavezno se obratite lekaru. Lekar će proveriti osetljivost vaših leđa, snagu mišića i reflekse. Takođe će sagledati medicinsku istoriju.

Ukoliko bude potrebe, lekar može zatražiti rendgenski snimak koji može da pomogne u isključivanju drugih uzroka bolesti, ali ne može da otkrije diskus herniju. CT skener omogućava sagledavanje poprečnog preseka kičme i strukture oko nje. Za utvrđivanje koji su diskusi pogođeni može poslužiti magnetna rezonanca (MRI), dok mijelografija (MGT snimak) pokazuje da li postoji pritisak na nerve i kičmenu moždinu. Elektromioneurografija EMNG pomaže pri utvrđivanju lokacije oštećenog nerva.

Većini ljudi sa dijagnozom diskus hernije u rešavanju ovog problema nije neophodna operacija. Konzervativno lečenje uglavnom obuhvata upotrebu lekova, izbegavanje bolnih pozicija i vežbe. Simptomi bi trebalo da se povuku u roku od nekoliko dana ili nedelja.  

Tablete za diskus herniju

U lečenju se koriste različite tablete za diskus herniju. U slučaju blagog bola koriste se lekovi protiv bolova, kao što su ibuprofen ili naproksen. Ako se bol ne smanjuje, mogu se kraće vreme koristiti opojni lekovi iz grupe oksikodon-acetaminofena. Idaju se na recept i potencijalno mogu da izazovu negativna dejstva. Za lečenje ukočenosti mogu se primeniti antikonvulzivi lekovi, a za opuštanje mišića mišićni relaksanti. Kortikosteroidi u vidu lekova ili injekcija takođe mogu biti od pomoći.

Operacija diskus hernije

Kod vrlo malog broja osoba neophodna je hirurška intervencija. Operacija se radi u slučaju utrnulosti, slabosti, slabe kontrole mokraćne bešike ili kada fizikalna terapija nije dala rezultate. U mnogim slučajevima odstranjuje se samo izbočeni deo diska, a retko ceo disk.

Najčešći strah pacijenata koji moraju na operaciju kičme je da li će ostati nepokretni nakon operacije. Važno je naglasiti da je uz savremeni pristup i modernu tehnologiju ova verovatnoća svedena na minimum. Uspešne operacije se izvode na VMA i mnogim drugim klinikama, a svakako Vam savetujemo da potražite mišljenje više lekara kako biste bili sigurni da je operacija jedino rešenje.

Koliko traje oporavak posle operacije diskus hernije?

Ukoliko je operacija kičme neophodna, sigurno se pitate koliko traje oporavak posle operacije diskus hernije. Danas se uglavnom rade laserske operacije u lokalnoj anesteziji. Dve nedelje nakon operacije, obolela osoba započinje vežbanje koje imaju za cilj stabilizaciju trupa. Ne preporucuje se dugo sedenje posle operacije diskus hernije.

Ukupno trajanje oporavka kod ovakvih operacija  je između dva i tri meseca. Kod operacija koje su urađene zbog utrnulosti i slabosti mišića većina pacijenata se oporavi u periodu do pola godine.

Diskus hernija – iskustva

U lečenju diskus hernije koriste se razne metode fizikalne terapije, koje pretežno zavise od zdravstvenog stanja i prethodnog načina lečenja. Danas se u lečenju diskus hernije u Srbiji koriste najsavremeniji uređaji koji se primenjuju i klinike u najrazvijenijim  zemalja. Kao najdelotvornije metode lečenja su se pokazale:

  • Dekompresija kičme
  • Fizikalna elektroterapija, poput ultrazvuka, laser, magneto-terapija, TECAR i sl.
  • Kineziterapija

Dekompresija kičme je jedan od najstarijih načina za lečenje diskus hernije. Ovaj pristup polazi od pretpostavke da mehanički uzrok bola u leđima treba lečiti mehaničkim putem. Ranije se to radilo istezanjem mišića viseći naglavačke. Danas postoje savremene sprave i pomagala, kao što je dekompresioni sto ili dekompresioni pojasevi, koje možete koristiti svakodnevno.

I pored uspešnih metoda u lečenju, iskustva pacijenata su vrlo različita. Može se čuti da je lečenje bilo neuspešno ili da su se bolovi, nakon duže ili kraće pauze, opet pojavili. Kako se ovo ne bi desilo, svoje poverenje dajte posvećenim stručnjacima koji će u svakom trenutku znati šta rade i zbog čega to rade. Njihova stručnost je od presudnog značaja, a drugi ključni faktor u lečenju diskus hernije ste upravo Vi. Ako zaista želite da se trajno izlečite, budite disciplinovani – po izlečenju i završetku fizikalne terapije nastavite sa vežbanjem svaki dan do kraja života. Znamo da je to teško ispoštovati, ali nije nemoguće. Jedino na taj način ćete sprečiti ponovnu pojavu ovog zaista neudobnog stanja.

Najčešći uzrok dugotrajnog i neuspelog lečenja diskus hernije je lečenje posledica, a ne uzroka. Zato je, nakon izlečenja, važno primeniti preventivne mere i izbaciti loše navike. Sledi nekoliko predloga uz koje sa malim izmenama, možete da osigurate zdravlje Vaše kičme.

Prevencija

  • Zaštitni položaji pri svakodnevnim aktivnostima mogu sačuvati telo od ponovne pojave bolesti. Kada se aktivnosti obavljaju u stojećem stavu, radna površina treba da bude u visini struka. Sedeći položaj je najudobniji, ali je kičma najviše opterećena. Zato je izuzetno važno da dok sedimo ispružimo leđa. Noge su raširene u širini kukova, stopala su čvrsto na zemlji sa kolenima pod pravim uglom. Visina radnog stola treba da bude u nivou lakta, podlaktice paralelne sa zemljom. Preporučuje se pauza, ustajanje i istezanje na svakih sat ili dva.
  • Spuštanje i podizanje tereta se izvodi tako što su kolena i kukovi savijeni do pravog ugla, a leđa prava. Teret treba da bude što bliže telu, a njegovu težinu uvek prebacujemo na mišiće nogu. Okrete gornjim delom tela vršimo tek kada teret podignemo od zemlje, nikako istovremeno.
  • Izbegavajte ležanje na stomaku. Ukoliko ležite na boku, preporučuje se postavljanje mekih jastuka između nogu. Pri ustajanju okrenite se na bok, a rukama se oduprite o krevet, podižući na taj način gornji deo tela. Istovremeno noge spuštajte preko ivice kreveta.
  • Uz pomoć fizičke aktivnosti ojačajte mišiće trupa. Posebno se preporučuju plivanja, šetnje i pilates. Ne preporučuju se trčanje, tenis, košarka i odbojka jer dovode do napinjanja i istezanja leđa. Da biste se bavili ovim sportovima potrebno je da imate zdravu kičmu.
  • Održite zdravu telesnu težinu, a u tome Vam najbolje može pomoći fizička aktivnost uz izbalansiranu ishranu.

Vežbe za diskus herniju

Sigurno najvažnija činjenica koju treba znati u vezi diskus hernije je da se uz kvalitetnu i odgovarajuću rehabilitaciju diskovi mogu regenerisati. Ovo se postiže korektivnim vežbama gde se kičma vraća u prirodni položaj u kome postoji optimalno opterećenje diskova. Preporučuju se vežbe koje nisu opterećujuće, ni suviše zahtevne i ne oduzimaju mnogo vremena. Njihova uloga je da prvo ublaže, a potom eliminišu bolove. Fizikalna terapija sa kineziterapijom se sprovodi u kontinuitetu, obično svaki dan.

Izuzetno je važan individualni pristup, pri kome se odgovarajuće opterećenje određuje prema svakom pacijentu i stepenu oštećenja kičme. Disciplina i kontinuitet su važni kako na početku, tako i kasnije. Jedino rasterećenjem i stabilizacijom kičme dolazi do postepene regeneracije diska.

Dobro isplanirana fizikalna terapija, uz jaku volju i motivaciju zasigurno mogu da dovedu do toga da diskus hernija bude trajno izlečena. Takođe će biti neophodno da isključe neke stare loše navike koje su i dovele do tog stanja.

Vreme je da se i Vi posvetite svom zdravlju i vratite životu bez bola. Termin za besplatan pregled možete zakazati na broj telefona 0601343303 ili nam jednostavno pošaljite poruku putem kontakt forme u nastavku.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 063/352 413