Skočni zglob

Uganuće skočnog zgloba je najčešća povreda kod sportista, prilikom nepravilnog doskoka, nezgodnog gaženja ili prevelikog uvrtanja stopala.

Gornji skočni zglob ili članak čine tri kosti: tibia (potkolenica), fibula (skijaška kost) i talus (skočna kost). Zglobne površine koje se povezuju u ovom zglobu su lateralni malleolus tibije (bubanjica na spoljnoj strani potkolenice) i gornja površina skočne kosti talusa. Ove zglobne površine formiraju svojevrsno sedlo koje omogućava stabilnost i pokretljivost u gornjem skočnom zglobu.

Povrede skočnog zgloba:
-Distorzije skočnog zgloba kao najcesca povreda
-Upala Ahilove tetive
-ruptura parcijalna ili totalna Ahilove tetive
-sindrom Motrnov neuron
-burzitis
-plantarni fasciitis
-frakture skočnog zgloba
-sindrom tarzalnog tunela

U tekstu se pominje distorzija ili uganuće skočnog zgloba, koje može imati tri stepena oštećenja. Distorzija predstavlja povredu mekotkivnih struktura skočnog zgloba. Mekotkivne strukture u ovom slučaju najčešće se odnose na ligamente skočnog zgloba. Međutim, u zavisnosti od intenziteta povrede, mogu biti oštećena i meka tkiva kao što su mišići i tetive mišića. Samim tim imamo vise stepena distorzija:

  1. Stepen elongacije – označava istezanje ligamenata;/li>
  2. Stepen laceracije – označava naprsnuće ligamenata;
  3. Stepen ruptura – označava rascep ili potpuno pucanje ligamenata.

Uganuće skočnog zgloba je najčešća povreda kod sportista, posebno prilikom nepravilnog doskoka, nezgodnog gaženja u sportu ili prevelikog uvrtanja stopala. Međutim, ova povreda se može dogoditi i u svakodnevnom životu u raznim situacijama, kada dolazi do iznenadnog uvrtanja zgloba. 

Osobe sa smanjenem pokreta, nefleksibilnim zglobovima, slabim mišićima i lošom stabilnošću zgloba imaju veći rizik od ovakve povrede. Hirurško lečenje uganuća skočnog zgloba se veoma retko preporučuje, uglavnom ortopedi savetuju imobilizaciju segmenata kao deo terapije.

Rehabilitacija skočnog zgloba

Prva pomoć u lečenju i rehabilitaciji jeste RICE metoda. RICE se sastoji od četiri stavke:

  • R (rest)-odmor
  •  I (ice)-led
  • C (comprssion)-kompresija
  • E (elevation)-podizanje

Uganuće skočnog zgloba prvenstveno zahteva mirovanje, izbegavajući opterećenje noge. U nekim slučajevima, može biti indikovano korišćenje štaka, jedne ili obe, u zavisnosti od stepena povrede. Noga treba da se ledira (hladi), tj. primenjuje krioterapiju, što je jedna od najboljih metoda za smanjenje otoka i ublažavanje bola.

Kompresija predstavlja bandažiranje noge zavojnim materijalom ili upotrebom steznika. Na taj način se sprečava dalje širenje otoka i povećava stabilnost narušenog zgloba.
Elevacija
podrazumeva podizanje noge iznad nivoa ostatka tela kako bi se podstaklo smanjenje otoka i olakšalo njegovo resorbovanje putem limfnog sistema.

Distorzija(uganuće) kao povreda uvek ima individualni tok lečenja u zavisnosti od stepena oštećenja, a oporavak može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Čak 75% osoba koje su pretrpele distorziju skočnog zgloba ponovno će se suočiti s istom povredom zbog nedovoljne ili nepravilne rehabilitacije. 

Ovo može dovesti do nestabilnosti u skočnom zglobu. Zbog toga je preporučljivo potražiti pomoć i savete stručnog tima nakon povrede radi pravilne rehabilitacije i sprečavanja budućih komplikacija.

Ako se distorzija skočnog zgloba ili stopala ne leči na vreme, otok oko zgloba može trajati 6 do 12 meseci nakon povrede. Za lečenje tog stanja obavezna je fizikalna terapija, ali važno je takođe sprovesti i adekvatnu kineziterapiju radi povratka mobilnosti, stabilnosti i snage skočnog zgloba. 

Ako se mobilnost ne vrati, što je čest slučaj, može doći do poremećaja statike, što može rezultirati stalnim otokom koji se javlja pri opterećenju zgloba. Stoga je važno pravovremeno lečenje i adekvatna rehabilitacija kako bi se sprečile dugotrajne komplikacije.

 U slučaju distorzije skočnog zgloba trećeg stepena, gde je došlo do rupture ligamenata i okolnih tkiva, postoji mogućnost da je praćena prelomom (frakturom) kosti fibule. U takvim situacijama je veoma važno uraditi rendgenski snimak (RTG) kako bi se utvrdilo koliko je velika fraktura. 

Na osnovu stepena povrede, pravi se plan imobilizacije (gips, zavoj, longeta) i određuje se period koliko će segment biti imobilizovan. Hodanje uz pomoć štaka je neizbežno u ovim situacijama, a lekar određuje koliko dugo će se koristiti štake i kada se može početi oslanjati na tu nogu. Ako se ne uradi RTG snimak i utvrdi eventualno prisustvo frakture, simptomi mogu izazvati bolove i nakon završene rehabilitacije. 

Paralelno s nošenjem štaka, može se započeti fizikalna terapija u procesu rehabilitacije.

Bol u skočnom zglobu

Bol u skočnom zglobu može biti akutna (prvih 4 nedelje od povrede), subakutna (4 do 12 nedelja od povrede) i hronična (od 12 nedelje do 6 meseci).

Akutna bol se javlja odmah nakon povrede, u trenutku oštećenja struktura zgloba. U roku od pola sata se javlja veliki otok oko lateralnog maleolusa (spoljašnjeg gležnja), što može ograničavati pokretljivost zgloba. Takođe, prisutna je bol prilikom hoda i oslanjanja na skočni zglob.

Hronični bol u skočnom zglobu karakteriše manji otok u poređenju sa akutnim bolom, a varira u intenzitetu u zavisnosti od opterećenja. Povećanje bola može se javiti pri hodu niz stepenice, povećanoj fizičkoj aktivnosti ili dužoj vožnji automobila. Pokretljivost skočnog zgloba i dalje je ograničena, što može dovesti do ponovnog javljanja i povećanja otoka.

Lečenje

Magnet, struje BTI aparata (koristeći aparate poput IFS, TENS, DD i elektroforeze), Tekar terapija i laser terapija se koriste kao glavne procedure za ubrzavanje regeneracije kostiju u lečenju skočnog zgloba. Ultrazvuk se koristi u slučajevima kada nema preloma, radi smanjenja otoka skočnog zgloba. 

Takođe, laser terapija se koristi za ubrzanu regeneraciju tkiva, smanjenje bola i ubrzavanje zarastanja kostiju u zglobu.

Kao deo kineziterapije, primenjuje se manuelna terapija i drenaža radi održavanja pokretljivosti skočnog zgloba i sprečavanja mogućeg stvaranja tromboze usled nedostatka kretanja.

Nakon perioda imobilizacije, narušena je pokretljivost skočnog zgloba. Za povraćaj pokreta terapeut primenjuje pasivne vežbe koje uključuju istezanje i manuelne tehnike mobilizacije skočnog zgloba, koristeći Brian Mulligan koncept. 

Kada pacijent stekne pun oslonac na povređenu nogu, započinje obuku hoda i kineziterapiju koja uključuje vežbe propriocepcije, balansa i vežbe snage. Ove vežbe imaju za cilj obnavljanje stabilnosti, jačanje mišića i poboljšanje funkcionalnosti skočnog zgloba.

Vežbe jačanja zgloba

Terapija statičkog otpora: Terapeut pruža manuelni otpor, a zglob se ne pomera. Pacijent se suprotstavlja otporu terapeuta, što aktivira mišiće zgloba.

Ekscentrične vežbe sa elastičnim trakama ili manuelnim otporom: Pacijent izvodi vežbe u kojima se zglob kontrolisano kreće u suprotnom smeru od pružanja otpora elastične trake ili terapeuta.

Koncentrične vežbe sa trakama ili manuelnim otporom: Pacijent izvodi vežbe u kojima se zglob kreće u smeru otpora elastične trake ili terapeuta i vrši se blago istezanje stopala.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 060/134-3303