Bol u ramenu i kako ga se zauvek rešiti

Rame predstavlja najpokretniji i jedan od najnestabilnijih zglobova u ljudskom telu.

Da li Vam se dešava da se budite uz bolove u ramenima, koji ni tokom dana ne prestaju? Bol u ramenu koji se spušta niz ruku ili se javlja pri podizanju ruke, može i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti učiniti izazovnim. Iako bolovi u ramenima mogu biti vrlo ograničavajući i neprijatni, uspešno se leče.

Da, dobro ste čuli – moguće je da opet vratite slobodu pokreta i vodite aktivan život bez ograničenja, a u tome Vam fizikalna terapija i te kako može pomoći.

Kako nastaje bol u ramenu?

Rame je zglob sa najvećim obimom pokreta, čiju stabilnost podržava devet mišića. Međutim zbog specifične građe koju čini labava zglobna čaura, spada u nestabilne zglobove. Rame je, zapravo, jedan vrlo složen sistem koji ne čini jedan, već pet zglobova.

Upravo iz ovog razloga mogu nastati povrede i ograničenje pokreta ili gubitak funkcije ramena. Bol u ramenu može da se javi kao posledica povrede, ali i pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pa i u toku sna.

Bolovi u ramenima mogu takođe biti posledica bolesti mišića i zglobova, povrede zgloba, virusne infekcije, procesa starenja ili degenerativnih promena. Bol može biti akutan (povrede tetiva rotatorne manžetne, iščašenja) ili hroničan.

Hroničan bol se javlja kao posledica dugotrajnog opterećenja i ponovljenih pokreta, kao što su sportske povrede. Akutno stanje bola traje do 12 nedelja i najbolje je u tom periodu započeti terapiju. Hronično stanje bola nastaje nakon tri meseca i zahteva duži period oporavka u odnosu na akutno stanje.

Bol u ramenu je najčešće praćen ograničenom pokretljivošću pri podizanju ruke prema gore, odvajanju ruke od tela u stranu, kao i pri unutrašnjoj i spoljašnjoj rotaciji ramena. Nekada se bol u ramenu koji se spušta niz ruku, može proširiti sve do prstiju, uz trnjenje ruke.

Bolno rame se ne javlja uvek odmah nakon povrede i bol često može biti neprimetan ili blag. Međutim, kako vreme prolazi, bol može postati sve jači i nepodnošljiviji. Zato je veoma važno da se oštećenje ramena dijagnostikuje i utvrdi na vreme, radi boljeg lečenja i sprečavanja razvoja ozbiljnijih problema.

Bolovi u ramenima – simptomi

Kao što postoje različiti uzroci, tako postoje i različiti simptomi bolova u ramenu, ali obično se ispoljavaju kao:

bol u ramenu koji se javlja prilikom kretanja ili izvršavanja određene radnje (npr. držanje ili dizanje stvari)
ograničena pokretljivost ramena
bol i teškoća pri podizanju ruke
osećaj trnjenja u ramenu
osećaj neprijatnosti i težine u ramenu

Šta je uzrok bola u ramenu?

Uzroci bola u ramenu nisu potpuno jasni, ni poznati, ali se pretpostavlja da različiti delovi vezivnog tkiva različito reaguju na nadražaje i oštećenja unutrašnje i spoljašnje prirode. Najčešće se radi o povredama (traumama), mikro traumama, preopterećеnosti, psihičkoj i emotivnoj napetosti i izloženosti hladnoći, vlagi…

Bolovi u ramenima često su povezani s bolom u vratu ili lopatici, jer su to najbliži susedni segmenti. Bol u vratu koji se širi duž ruke (praćen trnjenjem i žarenjem) najčešće ukazuje na oštećenje u vratnom delu kičme koje se prostire duž nervnih vlakana prema ruci.

Najčešći uzrok takvog bola je oštećenje i pritisak diska na spinalni kanal, pri čemu zavisi da li će bol ići u desnu ili levu ruku. Simptomi uključuju jutarnju ukočenost vrata i ramena, kao i neurološki bol u obliku trnjenja ruke koji se može javljati i tokom noći.

Bol u levom ramenu

U slučaju da se javi bol u levom ramenu i nadlaktici potencijalni uzrok bola može biti srčani udar (infarkt miokarda) kada je važno hitno potražiti medicinsku pomoć. Obično se uz bol u ramenu i vratu, lopatici i nadlaktici, javlja i otežano disanje (dispnea) uz stezanje u grudima.

Može se čak desiti da se bol u levom ramenu i nadlaktici javi i bez bilo kakvih drugih tegoba, a da je opet reč o srčanom udaru. Iz toga razloga, bol u levom ramenu treba shvatiti ozbiljno i u svim slučajevima uraditi EKG.

Naročito treba obratiti pažnju na osobe kod kojih je prisutan jedan ili više faktora rizika od srčanog oboljenja, a to može biti gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes ili pušenje.

Bol u ramenu i trnjenje desne ruke

Bol u desnom ramenu i ruci je jedan od čestih problema sa kojima se susreće čovek savremenog doba.

Bol u ramenu može preći na ruku i izazvati trnjenje ruke, a moguće je i da se stanje koje utiče na nadlakticu i stvara bol oseti oko ramena. Sigurno se pitate, zašto nastaje bol u ramenu i trnjenje desne ruke?

Uopšteno govoreći, najčešći uzrok ove vrste bola su problemi sa rotatornom manžetnom. Rotatorna manžetna je grupa četiri mala mišića (supraspinatus, infraspinatus, subskapularis i teres minor) i mreže tetiva koji drže i spajaju nadlakticu sa ramenom.

Kao što joj i samo ime asocira na ojačanje, ovi mišići i tetive imaju ulogu da zadrže lopaticu naše nadlaktične kosti u ramenu. Povrede ili prekomerno opterećenje tkiva rotatorne manžetne mogu uzrokovati bolove u ramenima i dovesti do raznih oboljenja.

Bilo da je u pitanju desni ili levo rame, bol u ramenu i ruci može da se javi i kao posledica sledećih oboljenja:

oboljenje vratnog dela kičme (cervikalni sindrom)
oštećenje nerava vratnog dela kičme (cervicobrahialgia) i bol koji se širi na ramena
oboljenje grudne kičme (torakalni sindrom)
šećerne bolesti sa oštećenjem nerava (diabetes mellitus sa polineuropatijom)
kod anginoznog srčanog bola, infarkta miokarda
oboljenje žučne kese
tumor pluća

Koji su najčešći uzroci bola u ramenima?

Bolovi u ramenima mogu se javiti zbog oštećenja ili povrede, ali i zbog starenja i degenerativnih promena, osteoartritisa, gihta i drugih bolesti. Najčešći uzroci bola u ramenu su:

Povrede: istegnuća, iščašenja, prelomi (distenzie, distorzije zgloba, frakture)
Burzitis (bursitis)
Artrroza (osteoartritis) ili periartritis humeroskapularis
Artritis zgloba u sklopu zapaljenskog reumatizma, bakterijski, reaktivni
Kalcifikacija ramena
Upala tetive (tendinitis ramena)
Smrznuto rame

Povreda i prelom ramena

Povrede ramena mogu biti uzrokovane mehaničkim oštećenjem ili upalnim procesima. Mehaničko oštećenje se može javiti unutar samog zgloba ramena, u vidu oštećenja obruča koji obavija hrskavicu (labruma).

Može doći i do oštećenja na lopatici, najčešće u obliku delimičnog razdvajanja zglobnih tela (subluksacije) i iščešenja ramena (luksacije) ili glave kosti nadlaktice (caput humeri). Ovo se dešava usled traume, preloma ili oštećenja zglobne kapsule, tetiva i mišića ramena.

Obično se javlja nakon saobraćajnih nezgoda, padova, udaraca i sindroma preopterećenja zgloba ramena.

Burzitis (bursitis)

Telo je razvilo svoje mehanizme odbrane protiv povreda koje nastaju prekomernim trenjem dva tkiva u vidu sluznih kesica (burzi).

Ove “kesice” su ispunjene tečnošću koja smanjuje trenje prilikom pokreta. Iako burze imaju sposobnost da prilagode količinu tečnosti, usled hroničnog trenja, može doći do upale. Tada one postaju izvor dodatnog bola u ramenima (akutni burzitis).

Ukoliko se desi burzitis rotatorne manžetnte (Subakromijalni burzitis), otok od povrede može dovesti do trenja i povlačenja mišića i tetiva kroz uski prostor.

Ovo povlačenje može izazvati nelagodnost i osećaj štipanja mišića. Burzitis može biti bolan, ali se uspešno leči lekovima protiv bolova i fizikalnom terapijom.

Artroza ramena (osteoartritis)

Artroza je stanje koje nastaje zbog oštećenja hrskavice u samom zglobu ramena. To može rezultirati nedovoljnim podmazivanjem i lučenjem sinovijalne tečnosti, što dalje dovodi do trenja kostiju u zglobu.

Artroza ramena često se javlja kod starijih osoba zbog prirodnog starenja tkiva, ali može da se pojavi i kao posledica povreda ili prekomernog opterećenja.

Oštećena hrskavica, zajedno s degenerativnim promenama u zglobu, može prouzrokovati bol, otežanu pokretljivost i upalu.

U lečenju se pored fizikalne terapije preporučuju i nesteroidni lekovi za smanjenje bola i upalnog procesa.

Artritis

Pored osteoartritisa postoji još nekoliko tipova artritisa koji mogu da izazovu bol u ramenu:

Posttraumatski artritis može da nastane kada se povreda ramena zaceli, ali dugotrajna oštećenja ostaju.

Reumatoidni artritis je hronična autoimuna bolest koja napada zglobove u telu, uključujući i ramena.

Artropatija suze rotatorne manžetne se potencijalno javlja kao posledica pucanja rotatorne manžetne.

Avaskularna nekroza se obično javlja zbog preloma ili bolesti kada nešto blokira protok krvi do koštanog tkiva.

Kalcifikacija ramena (Kalcificirajući tendinitis)

Kalcificirajući tendinitis je bolno stanje koje nastaje nakupljanjem naslaga kalcijuma unutar tetiva koje prolaze kroz rame.

Bol i iritacija se povećavaju kako naslage postaju veće. Naslage kalcijuma se obično mogu uočiti na rendgenskim snimcima.

Upala tetiva ramena (tendinitis ramena)

Jedan od najčešćih uzroka bola u ramenu je upala tetiva ramena, odnosno tendinitis (tendonitis). Ova vrsta bola uglavnom nastaje zbog prekomernog ili neadekvatnog vežbanja.

Osim mehaničkih povreda koji nastaju usled pucanja tetiva rotatorne manžetne (totalnih ili parcijalnih ruptura), mogu se javiti upale tetiva blažeg ili ozbiljnijeg stanja.

Usled prekida tetive, pokreti postaju nemogući ili veoma bolni, sa ograničenom pokretljivošću.

Bol u ramenu može nastati i kao rezultat upalnih procesa u tetivama, koji se mogu javiti ukoliko tetiva nije potpuno zarasla.

Upalni procesi najčešće zahvataju tetive, poput entezitisa (upala na mesta pričvršćivanja tetiva) i grupu vratnih mišića (kao što su supraspinatus, infraspinatus i teres minor).

Iako upala tetiva ramena može biti ograničavajuća, uspešno se leči lekovima protiv bolova i fizikalnom terapijom.

Fizikalna terapija može pomoći kroz ubrzanje regeneracije tkiva i zarastanje oštećenja.

Koriste se različite tehnike kao što su struje (IFS, TENS, DD), ultrazvuk, laser, magnet i Tecar aparat. Ukoliko upala tetive traje duže vreme, može doći do sindroma “frozen shoulder” (smrznuto rame).

Šta je smrznuto rame?

U normalnim okolnostima, rameni zglob je podmazan sinovijalnom tečnošću koja se luči tokom pokreta.

Međutim, kod smrznutog ramena, zbog rigidnosti zgloba i smanjene pokretljivosti, dolazi do smanjenog lučenja sinovijalne tečnosti.

Zato se javlja ograničena pokretljivost, spazam (stezanje mišića), ukočenost ligamenata, tetiva i mišića ramena, a potom može doći i do upalnog procesa.

Najčešće nastaje postepeno, kao spontani bol sa pojavom ograničenja obima pokreta, mada (u 25%) može da krene iznenada i brzo.

Može dovesti do razvoja artroze ramena i degenerativnog stanja zglobova. Smrznuto rame je poznato i pod nazivom adhezivni kapsulitis.

Iako još nije poznat uzrok smrznutog ramena, često se uzrokom smatraju povreda ramena, stanje nakon opercaije zgloba, oboljenja štitne žlezde, autoimuna oboljenja i stres.

Kakve su tegobe i kako se leči smrznuto rame

Proces oboljenja prolazi kroz četiri faze, međutim da li će se sve faze razviti i koliko će trajati zavisi od toga kada je započet proces lečenja.

Prvo se javlja bol u ramenu koji je izražen i tokom noći, a svaki pokret ga pojačava. Obim pokreta i funkcija ramena su vremenom sve više ograničeni, do kompletnog ukočenja. U retkim slučajevima može da obuhvati i drugo rame.

Osim lekova i pozicioniranja zgloba (imobilizacije), od suštinske važnosti u lečenju smrznutog ramena je fizikalna terapija, uz nadzor stručnog lica.

Fizikalne procedure koje se sprovode su lasero terapije, TENS, elektroforeze, magnetoterapije itd. Od posebne važnosti je kinezi terapija uz primenu aktivnih i pasivnih vežbi koje se izvode bez provokacije bola, uz postepeno istezanje i jačanje mišića i lopatice.

Šta možete da preuzmete kod kuće da biste sprečili bol u ramenu?

Pre svega utvrdite uzroke bolova u ramenima i smanjite ih koliko god je to moguće. Npr. ukoliko se bol javlja nakon vežbanja, potražite pomoć trenera jer je moguće da neke vežbe ne izvodite pravilno. Ukoliko se ne bavite fizičkom aktivnošću, uvedite je. Dugo sedite za računarom? Podesite radni prostor tako da telo bude u ispravnom položaju i prošetajte tokom pauze.
Odmorite rame i izbegavajte da ga opterećujete. Dok jaki bolovi ne prestanu, uvedite period mirovanja (imobilizacije ramena).
Koristite hladne i tople obloge. Hladne obloge mogu da pomognu u smanjenju bola i upale, dok tople obloge pomažu u opuštanju mišića i smanjenju grčeva.
Lek i krema protiv bolova (kao što su acetaminofen ili ibuprofen) mogu pomoći da se smanje bolovi u ramenima.
Redovno vežbajte. Vežbe mogu biti od pomoći kako bi se smanjio bol u ramenu i poboljšala pokretljivosti ruke. Vodite računa da ih radite ispravno i konsultujte se sa fizioterapeutom.
Masaža često blagotvorno deluje i pomaže da se se poboljša cirkulacija, smanji bol i upala u ramenu.

Lek za bol u ramenu

Dijagnostika ramena obično počinje specijalističkim pregledom fizijatra, ortopeda ili fizioterapeuta.

Lekar će po potrebi zahtevati rentgenske snimke, magnetnu rezonancu (MRI) ili ulgtrazvuk, u zavisnosti od stanja i povrede. Kako biste se trajno rešili bola u ramenu najvažnije je utvrditi uzrok bola i u skladu sa time definisati terapijski proces.

Nakon izvršenog specijalističkog pregleda i funkcionalne procene terapeuta, započinju se fizikalne terapije.

Terapija uključuje analgetske procedure na aparatima BTL struje (TENS, IFS, dijadinamik, elektroforeza, stimulacija mišića), kao i terapije radio talasima Tecar i magnetom. Ove terapije se često kombinuju sa ultrazvukom i laserom.

Ponekad se koriste lekovi radi smanjenja bola, a nakon toga počinje se sa vežbama pokretljivosti i jačanja koje imaju ključnu ulogu u oporavku.

Cilj je da se povrati funkcionalnost ramena i stanje vrati u ono pre povrede.

U zavisnosti od uzroka bolova u ramenu lečenje može da uključi iglenu punkcijaciju zgloba u slučaju artritisa ili lokalnu injekciju kortikosteroida koje deluju protiv zapaljenja i smanjuju bol.

Osim lekova protiv bolova i fizikalne terapije, u određenim slučajevima neophodno je hirurško lečenje.

Prelom ramena – oporavak

Prelom ramena se može lečiti operativno ili konzervativno, u zavisnosti od stepena preloma i odluke ortopeda koji će odrediti adekvatan pristup lečenju.

Brzina oporavka i zarastanja kostiju najviše zavisi od godina starosti pacijenta i od stepena preloma.

Odgovarajuću lek i krema takođe mogu biti od pomoći. Nakon perioda mirovanja i skidanja imobilizacije, važno je što pre započeti sa vežbama.

One imaju za cilj da se vrati pokretljivosti ramena, kako bi se izbeglo skraćivanje ligamenata, mišića i same zglobne kapsule.

Vežbe se obično izvode uz asistenciju terapeuta. Postoje dve vrste asistencije: pasivna asistencija i aktivno potpomognuta asistencija. U slučaju pasivne asistencije, terapeut pomaže pacijentu u izvođenju pokreta.

Kod aktivno potpomognute asistencije pacijent izvodi pokret uz pomoć terapeuta. Ove tehnike omogućavaju postepeno povećanje pokretljivosti ramena i smanjenje ograničenja.

Da bi rehabilitacija bila potpuna, važno je nastaviti sa Kineziterapijom, koja obuhvata vežbe za lečenje bola, poboljšanje pokretljivosti i jačanje mišića.

Osećate bol u ramenu koji se spušta niz ruku ili se bol javlja pri podizanju ruke? Osećate bol u levom ramenu? Ne brinite, na pravom ste mestu.

Uz odgovarajuću fizikalnu terapiju većina pacijenata se uspešno izleči od bola u ramenima. U Fizioterapeutskom centru Dynamic Fizio možete dobiti detaljne preglede i započeti lečenje koje će brzo doneti olakšanje i izlečenje.

Želite da vodite život u kome bol u ramenu više neće biti prisutan? Naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju, a prvi pregled i konsultacije su potpuno besplatni.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 060/134-3303