Artroza i gonartroza – kada se zglobovi istroše

Statistički podaci ukazuju da čak 50% starijih od 45 godina boluje od artroze. Artroza i gonartroza su dva izraza koja opisuju istrošene zglobove. U početnoj fazi razvoja bolesti javljaju se uglavnom blaži simptomi koji vremenom mogu dovesti i do invaliditeta. Iako se artroza može pojaviti na bilo kom zglobu, najčešće nastaje u kuku i kolenu.

Kuk i koleno su dva najveća zgloba u našem telu i trpe najveće opterećenje, pa ne čudi što su najviše pogođeni. Artroza kolena se naziva još i gonartroza. Osim kolena i kuka, artroza može zahvatiti članak, rame, lakat, šake i prste ruke. Posebno je neprijatna artroza šake kada se javljaju bolovi u zglobovima šake. Zašto nastaju ova stanja, kako da ih prepoznate, kako da očuvate zglobove i olakšate tegobe?

Artroza kolena – gonartroza kolena ili gonarthrosis

Artroza kolena ili gonartroza, koja se po novijoj klasifikaciji bolesti naziva osteoartrits, predstavlja degenerativne promene na kolenu, odnosno degenerativni artritis. Latinski naziv glasi gonarthrosis. Artritis označava upalu, odnosno zapaljenje zgloba.

Artroza bilo kog zgloba, u ovom slučaju kolena, označava propadanje hrskavice. Hrskavica je glatka površina koja prekriva završne delove kostiju. Zahvaljujući njoj možemo da vršimo pokrete. Kada se, u pojedinim delovima zgloba hrskavica potpuno istroši dešava se suženje zgloba, čije kretanje postaje ograničeno i bolno.

Kako bolest napreduje širi se na kost i druge strukture zgloba da bi u kasnijim fazama bili oštećeni skoro svi elementi zgloba. Počinje nagomilavanjem kalcijum na ivicama kostiju, kada se javljaju zglobni koštani izraštaji (osteofiti). Gonartroza obično zahvata zglobnu čauru i kost iznad zgloba. Iako može da se javi i kod mlađih osoba, u najvećem broju slučajeva se javlja posle 45 godina života.

Možete je uočiti po bolovima u kolenu koji nastaju pri početku kretanja, a koji će nakon nekog vremena oslabiti. Ukoliko hodanje traje duže, bolovi se mogu vratiti. Takođe se mogu pojaviti i drugi simptomi.

Gonartroza kolena – simptomi

Kada se pojavi gonartroza, simptomi se razvijaju postepeno i postaju izraženiji kako vreme prolazi. Veće oštećenje hrskavice ne znači uvek da ćete imati jače izražene simptome. Oni se mogu ispoljiti kao:

  • U toku prvih nekoliko koraka hoda, kao i tokom silaska ili penjanja uz stepenice može da se pojavi bol u kolenu. Bolovi se mogu pojačati u toku duže šetnje ili fizičke aktivnosti, a smanjiti za vreme odmora. Kada bolest uznapreduje bolovi se mogu pojaviti i u stanju mirovanja. Kod medijalnih artroza bol će se javiti sa unutrašnje strane kolena, ali se takođe može javiti sa prednje ili zadnje strane, u natkolenici ili potkolenici.
  • Nakon dužeg sedenja može se javiti smanjena pokretljivost zgloba kolena. Ujutru nakon ustajanja, može se pojaviti ukočenost kolena.
  • Budući da su nervna vlakna u zglobu kolena osetljiva na promene pritiska i vlažnost vazduha, kada je vazdušni pritisak nizak, a vreme vlažno može doći do pogoršanja simptoma.
  • Kada se nakupi višak tečnosti u kolenu nastaje voda u kolenu koja stvara otok. Voda u kolenu se može javiti zbog artroze, ali njena pojava ukazuje na upala zgloba. Kao posledica upale zgloba može se javiti osećaj toplote.
  • Kod trošenja hrskavice se često javlja Bekerova cista tj. otok sa zadnje strane kolena.
  • Klecanje kolena koje nastaje zbog olabavljenja tetiva i kvadricepsa (butnog mišića koji se nalazi na prednjoj strani nogu).
  • Nestabilnost
  • Deformitet kolena u obliku “iks” nogu (valgus položaj) ili ” O” nogu (varus položaj).
  • Škripanje i krckanje kolena (krepitacije kolena)
  • Pojava artroze jednog kolena, povećava šansu za njenom pojavom u kuku i drugom kolenu.

Ukratko, tipični znaci artroze, kao degenerativnog oboljenja, bilo kog zgloba su:

  • Ciste
  • Osteofiti tj. koštani izraštaji
  • Jačanje kosti ispod oštećene hrskavice tzv. subhondralna skleroza
  • Suženje zglobnog prostora

Artroza kolena – faktori rizika

Rizik da se artroza kolena pojavi pojačava se godinama starosti jer mišići slabe i smanjuje se sposobnost tela da se samo regeneriše. Najčešće se javlja kod žena kada su i oblici bolesti teži. Takođe se može javiti zbog hormonskog dizbalansa.

Često se javlja kod sportista i gojaznih osoba zbog većeg opterećenja zglobova kolena. Genetski faktor, povreda ili operacija kolena povećavaju rizik od oboljenja, kao i druge zapaljenske bolesti kolena poput gihta i reumatoidnog artritisa.

Lek za artrozu

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu lekarskog pregleda, sagledavanja simptoma i na bazi dodatnih analiza i snimaka, od kojih se najčešće koristi rendgenski snimak. Takođe, mogu biti od koristi magnetna rezonanca (NMR) i CT skener, dok ultrazvuk može pomoći u proceni mekih tkiva, poput otoka.

Iako je lečenje najefikasnije u ranoj fazi, pacijenti se javljaju lekaru tek kada je bolest uznapredovala. Važno je napomenuti da su promene na hrskavici nepopravljive, ali može dosta toga da se uradi kako bi se bol u kolenu ublažio i osoba osposobila za obavljanje svakodnevnih obaveza.

U zavisnosti od toga koliko je bolest uznapredovala primenjuje se određeni lek za artrozu, a terapija se prilagođava individualno. Lečenje gonartroze ima za krajnji cilj ublažavanje tegoba i sprečavanje daljih oštećenja zgloba. Može biti neoperativno i operativno, a uglavnom uključuje:

  • Obično prvi korak u lečenju predstavlja ublažavanje tegoba uz lekove iz grupe analgetika i antiinflamatornih lekova. Bitno je napomenuti da ovi lekovi mogu da izazovu niz neželjenih efekata. Zato se obavezno moraju ispoštovati saveti lekara o načinu i dužini korišćenja. U nekim slučajevima mogu da pomognu antireumatske masti. Njihova uloga se svodi samo na ublažavanje tegoba, ali ne mogu da zaustave propadanje hrskavice.

  • Kod veoma jakih bolova u kolenu, ubrizgavanjem injekcije kortikosteroida, bolovi se mogu ublažiti na određeni vremenski period.

  • Iz istog razloga kao i prethodno mogu se koristiti injekcije hijaluronske kiseline (intraartikularne injekcije). Hijaluron se prirodno nalazi u zglobu, štiti hrskavicu i pomazuje zglob.

  • Svrha injekcija je, pre svega, da se oboleloj osobi omogući pokretljivost zglobova, kako bi mogla da započne fizikalnu terapiju. Razne metode fizikalne terapije imaju za cilj da rasterete koleno tako što ojačavaju mišiće koji ga okružuju. Najčešće se koriste hidroterapija koja znatno smanjuje opterećenje na zglobovima pri izvođenju pokreta. Može se primeniti i elektroterapija, ali je kineziterapija od posebne važnosti jer vežbe rasterećuju zglob, a potom jačaju mišiće koji ga stabilizuju. Tu su manuelna terapija, masaža, specijalni laseri, kinezitejping upotreba elastičnih lepljivih traka, upotreba steznika i ortoza koji stabilizuju zglobove.

  • Glukozamin i hondroitin slfat se nalaze u hrskavici, a uzimanje njihovih suplemenata može da pomogne zaustavljanju daljih degenerativnih promena.

  • Uzimanje uzorka tkiva iz masnog tkiva ili koštane srži iz čega se izdvajaju matične ćelije, pa se ubrizgavaju u koleno. Iako ne proizvode novu hrskavicu, mogu da stimulišu postojeće hrskavične ćelije.

  • Banjsko lečenje može imati pozitivan efekat, a Srbija zaista ima veliki broj banja pogodnih za lečenje bolesti zglobova. Kao poznata banja za gonartrozu izdvojila se Atomska banja, potom banja Koviljača i Lukovska banja.

  • Operacija kolena se primenjuje tek ukoliko pacijent nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti i ako ni jedna druga metoda lečenja nije dala rezultate. Može da se primeni: artroskopija (kojom se uklanjaju odlomljeni ostaci hrskavice) ili osteotomija (kojom se deo opterećenja prebacuje na zdravo koleno). U teškim slučajevima bolesti vrši se zamena bolesnog kolena implantom, odnosno ugradnjom veštačkog kolena. Ugrađuje se totalna ili parcijalna proteza. Svaki put kada postoji očuvana hrskavica u jednom delu kolena, vrši se zamena samo jednog dela kolena, odnosno ugrađuje se parcijalna proteza.

Gonartroza – prirodno lečenje

Pri uzimanju bilo kog leka ublažavaju se simptomi artroze, ali se ne otklanja uzrok bolesti. Trajno rešenje bilo bi obnavljanje hrskavice, ali budući da ono nije moguće, u usporavanju bolesti može pomoći zaustavljanje njenog daljeg propadanja. Ono se može postići uz hondroprotektor, glukozamin i hondroitin sulfat zahvaljujući kojim se tegobe smanjuju i zaustavlja dalje napredovanje bolesti. Glukozamin sulfat i hodroitni sulfat mogu biti dobijeni i iz prirodnih izvora, kao što je zelenousna školjka koja živi u vodama oko Novog Zelanda.

U ishranu bi trebalo uvrstiti namirnice koje se koriste i kod drugih oboljenja zglobova –  integralne žitarice, riba, belo meso maslinovo ulje, dosta voća i povrća. Ovakav vid ishrane poznat je kao mediteranska dijeta. Višak kilograma vrši veliki pritisak na koleno, pa je postizanje optimalne telesne težine jedan od neophodnih uslova u oporavku.

Iako artroza kolena nastaje zbog oštećenja hrskavice, bol u kolenu se javlja zbog upale. Zato je važno uzimati dosta voća i povrća jer u toku upale nastaju slobodni radikali koji oštećuju tkivo zgloba. Klinička ispitivanja su utvrdila da antioksidanti iz voća i povrća hvataju slobodne radikale i sprečavaju nastanak oštećenja zgloba. Potrebno je povećati unos beta-karotena koji voću i povrću daje narandžastu boju, a može se naći u šargarepi.

Osim vitamina C iz voća ključni su vitamin D i E. Uz izbalansiranu ishranu, unos vitamina C i E je uglavnom optimalan, ali organizmu često nedostaje vitamin D, posebno u toku zimskih meseci. Vitami D dobijamo iz sunčeve svetlosti, a manjim delom iz hrane poput mleka. Ukoliko nemate dovoljno vitamina D, uvek ga možete uneti u vidu suplemenata koji su dostupni u skoro svakoj apoteci. Magnezijum smanjuje proces okoštavanja, tj. kalcifikacije hrskavice.

Preporučuje se smanjenje unosa zasićenih masti, a povećanje omeg-3 masnih kiselina, koji se osim u ribi, nalaze i u orašastim plodovima, poput badema i lešnika. Imaju ulogu da smanje zapaljenske procese.

Bakterije u crevima mogu imati uticaj na zdravlje zglobova i pojavu upala. Zato je važno unositi dijetalna vlakna koja se mogu se naći u babanama, crnom i belom luku i celom zrnu pšenice.

Gonartroza kolena – vežbe

Ranije se za lečenje artroze kolena preporučivalo mirovanje, međutim ovaj pristup nije dao očekivane rezultate u praksi. Obolelo koleno je zbog nekretanja postajalo sve manje pokretno, a više bolno. Uz to se često javljao problem gojaznosti. Zato se danas preporučuje odgovarajuća fizička aktivnost, što u slučaju gonartroze kolena nije ni malo lako. Koje su najbolje vežbe kada je u pitanju gonartroza kolena?

Najbolje vežbe u slučaju artroze kolena su:

  • Vežbe kojima se bez velikog opterećenja zgloba postiže pokretljivost kolena.
  • Vežbe kojima se jačaju mišići koji okružuju zglob, čime se povećava njegova stabilnost.
  • Šetnja i plivanje su uvek blagotvorne za kosti.


Trebalo bi izbegavati fizičku aktivnost u kojoj su u bilo kom trenutku stopala odignuta od podloge, poput trčanja, aerobika, košarke ili preskakanja konopa.

Artroza kuka (koksartroza)

Artroza kolena i artroza kuka se najčešće javljaju, a u većini slučajeva artroza kuka je slična artrozi kolena, koju smo prethodno detaljno opisali.

Koksartrozu, odnosno osteoartritis kuka, karakteriše bol u kuku, obično u preponama.  Bol se nekada može osetiti u natkolenici i u kolenu sa iste strane tela. Javlja se ograničenje prilikom kretanja, šepanje, a u nekim slučajevima potrebna su pomagala, poput štapa ili štaka. Većina osoba oseti teškoću prilikom obuvanja.

Kao posledica deformacije zgloba i gubitka hrskavice može doći skraćenja noge. Ovaj problem se privremeno može rešiti povišicama, a trajno jedino hirurškim putem. Utvrđivanje dijagnoze i lečenje se sprovode po istom principu kao i kod artroze kolena. Najdelotvornije vežbe kod artroze kuka su vožnja sobnog bicikla i plivanje.

Artroza šake i bol u zglobu šake

Artroza šake je ređa, ali izuzetno bolna i neprijatna. U početku se javljaju blagi, jedva primetni otoci na prstima, a u kasnijoj fazi bolesti javljaju se bolovi u zglobovima šaka. Kada krenu da se stvaraju osteofiti, uz bol u zglobovima prstiju ruke, javlja se crvenilo i otok, uz ograničenu pokretljivost prstiju.

Bol u zglobu šake može da zahvati srednji deo šake i prstiju ili deo šake bliže noktima, pa se razlikuju Heberdenova artroza i Bouchardova artroza. Dok se Heberdenova artroza najčešće javlja po krajnjim zglobovima prstiju, koji su bliže noktu, Bouchardova artroza zahvata srednje zglobove prstiju šaka. Češće se javlja kod žena srednje i starije životne dobi, a genetski faktor ima veliku ulogu.

Artroza je nažalost neizlečiva bolest, ali se odgovarajućom terapijom može značajno usporiti. Adekvatnim lečenjem mogu se ublažiti simptomi i obezbediti aktivan života čak i u zrelom dobu. Ukoliko Vam je potrebna fizikalna terapija u lečenju artroze bilo kog zgloba, stojimo na raspolaganju. Pišite nam putem kontakt forme ili nas pozovite na broj telefona 0601343303 i zakažite besplatan pregled.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 063/352 413