BOL U KOLENU - kada svaki korak boli

Bol u kolenu je jedan od čestih problema svakodnevnog života, koji može uticati na ljude svih dobnih grupa.

Muči Vas bol u kolenu? Ne brinite, statistika pokazuje da ne postoji osoba koja makar jednom nije osetila ove neprijatne bolove.

Od svih zglobova u našem telu, koleno trpi najveće opterećenje. Kada smo u savijenom položaju koleno nosi čak 90% telesne težine, a 70% kada stojimo uspravno. Zato ne čudi što postoji vrlo visok nivo rizika od povrede i bolesti kolena.

Iako ovu vrstu bola mogu izazvati različiti faktori, u 90% slučajeva moguće je potpuno izlečenje. U preostalih 10% uglavnom se radi o teškim oštećenjima u kojima je neophodno operativno lečenje.

Kako izgleda bol u kolenu?

Simptomi bola u kolenu se uglavnom ispoljavaju kao:

  • slabost i nestabilnost u kolenu
  • otok, bol i ukočenost
  • nemogućnost savijanja zgloba kolena
  • pucketanje u zglobu kolena

Kod većine osoba najčešće se javlja pri hodanju, odnosno prilikom oslanjanja na nogu. Bol  u kolenu se može javiti i u toku mirovanja što je ozbiljniji simptom za koji je neophodno potražiti savet stručnog lica.

Bolovi mogu biti praćeni otežanim savijanjem kolena, otokom, crvenilom ili ukočenošću. Bol u kolenu sa otokom je najčešće ukazuje na povredu kolena. Osim što mogu biti povređeni delovi zgloba kolena, poput mekih tkiva ili ligamenata, mogući su i zapaljenski procesi. Upala tetive je jedan od takvih primera. Takođe, deformiteti stopala i kolena mogu vremenom izazvati otok kolena.

Kada se tokom pokreta kolena čuje pucketanje uglavnom se radi o degenerativnom stanju. Naime, za zdravo koleno neophodna je amortizacija istog, a tu ulogu ima hrskavica. Nemogućnost stimulisanja ćelija hrskavice (hondrociti) može dovesti do istanjenja ili propadanja hrskavice. Takvo stanje se smatra degenerativnim, a može  doći i do kontraktura, odnosno ograničenja pokretljivosti u zglobu kolena.

Bol se najčešće javlja kao:

  • Bol u kolenu pri hodanju
  • Bol u kolenu pri trčanju
  • Jutarnja ukočenost kolena
  • Bol u kolenu pri čučnju
  • Bol u kolenu pri savijanju
  • Bol u kolenu sa unutrašnje strane
  • Bol iza kolena
  • Bol u nogama ispod kolena
  • Bol u kolenu od kičme

Bol u kolenu pri savijanju

Bol koji se javlja tokom savijanja kolena može ukazati na povredu meniskusa. Meniskus je deo kolena koji se nalazi između butne kosti (natkolenice ili femura) i potkolenice (ili tibije). Radi se zapravo o delu hrskavice koja reguliše pokrete i obezbeđuje funkcionalnost zglobova. U svakom kolenu postoje unutrašnji i spoljašnji meniskus.

Iznenadni pokret i prebacivanje težine na koleno može da pokida meniskus koji spaja butnu kost sa potkolenicom. Potom dolazi otežano kretanje i ukočenost kolena.

Bol pri savijanju se češće pojavljuje sa unutrašnje strane kolena jer je unutrašnji meniskus podložniji izletanju i povredama. Kod spoljašnjeg meniskusa to nije slučaj jer pored njega prolazi jedan ligament odnosno vezivno tkivo koje povezuje kosti, i koji mu ne dozvoljava lako pomeranje. Takođe, pri savijanju može biti i ukoliko postoji Bekerova cista o čemu će biti reči malo kasnije.

Bol u kolenu od kičme i bol iza kolena

Često se pacijenti žale da osećaju bol u kolenu, a potom se ispostavi da problem nije u tom delu tela, već na drugom mestu. Najčešće se bol iz kičme reflektuje kao bol u kolenu.

Bol u kolenu od kičme možete osetiti kada je pritisnut određeni nerv koji ide iz lumbalne kičme. Stvara se utisak da je bol u kolenu, a zapravo se samo prenosi iz kičme. Takođe, ukoliko su pritisnuti neki drugi nervi, može se reflektovati kao bol iza kolena. Zato je od ključne važnosti za uspešno lečenje da se otkrije pravi uzrok bola u kolenu.

Najčešći razlozi za bol u kolenu

Bol u kolenu najčešće nastaje kao posledica mehaničkih faktora, kao što su udarci, prelomi, nagnječenja, uganuća, iščašenja ili nagla promena položaja tela pri doskoku ili promeni pravca. Osim mehaničkih faktora mogu se javiti fiziološki upalni procesi u zglobu, koji npr. mogu nastati kao posledica bakterijskih infekcija. Naravno, prirodno starenje organizma, genetski faktori i druge boletsti takođe mogu dovesti do bola u kolenu.

Bol u kolenu može biti akutni i hronični. Akutni bol je najčešće izazvan povredom zgloba kolena, ligamenata ili tetiva. Ligamenti povezuju kosti, a tetive povezuju mišiće sa kostima i kada se neka od ovih veza prekine javljaju se bolovi. Akutni bol se obično javlja kao posledice pada, nezgode ili prekomernog opterećenja zglobova i mišića.

Bol ćete osetiti kada savijate nogu ili zglob, ili kada se penjete uz stepenice. Nakon mirovanja i adekvatne nege, akutni bol u kolenu bi trebalo da nestane za nekoliko dana. U procesu oporavka mogu da pomognu razni steznici i ortoze koje će dati stabilnost kolenu i umiriti bolno područje.

Hronični bol u kolenu može da nastane kao posledica infekcije ili habanja zgloba kolena. Simptomi se postepeno pojačavaju, a nekada mogu i da nestanu, pa se ponovo jave kada fizički opteretite telo. U slučaju hroničnog bola neophodno je da se obratite lekaru radi daljeg lečenja.

Budući da bol u kolenu može da nastane kao posledica velikog broja faktora i da se ispolji na različite načine, pre odlaska kod lekara pokušajte da utvrdite na kom Vas tačno mestu boli koleno? Da li se javlja tokom hodanja, trčanja ili dok mirujete? Da li Vas koleno boli dok se penjete uz stepenice ili kada savijate nogu? Da li imate osećaj nestabilnosti? Da li se pojavljuje otok ili crvenilo?

Kako da ublažite bol u kolenu kod kuće?

U slučaju da osetite bol u kolenu, postoji nekoliko stvari koje možete preduzeti kako biste ulažili bol:

  • Mirovanje nakon povrede ili iznenadnog bola može da pomogne u ublažavanju bola. Koleno je u stanju mirovanja preporučljivo držati u ispruženom položaju.

  • Bol prilikom hoda može biti olakšan korišćenjem stabilizatora za koleno. Osim što će olakšati hodanje, stabilizator za koleno će zaštititi koleno i prečiti dalje bolove.

  • Hlađenje ima smirujući uticaj na bol, posebno nakon povrede kolena i blagog otoka, ali budite oprezni. Izbegavajte dugotrajnu direktnu primenu leda na obolelo mesto. Najbolje je da zamrznutu stvar (npr. kesu graška) stavite preko pamučne tkanine i povremeno držite po 10-ak minuta.

  • Odgovarajući lekovi, kreme i gelovi takođe mogu biti od pomoći. Od lekova može biti delotvoran ibuprofen koji može pomoći kod akutnog bola. U konsultaciji sa lekarom ili sami otkrijte koja je najbolja krema za bol u kolenu. Ukoliko ne prođe, neophodno je potražiti stručnu pomoć.

  • Bol u kolenu – prirodni lek. Ako nemate priliku da se obratite lekaru, može Vam pomoći i prirodni lek za bol u kolenugavez gel. Možete ga napraviti i sami ukoliko imate koren biljke gaveza i mleko. Isitnite 50 gr korena gaveza i ubacite u pola litre ključalog mleka. Kuvajte još 10 minuta, sklonite sa šporeta i ostavite da se prohladi. Ubacite komad gaze u tečnost, iscedite je i postavite na bolno mesto. Preko gaze obmotajte providnu foliju. Držite gazu najmanje sat-dva, a najbolje preko noći.

Šta ne smem da radim kada imam bol u kolenu?

Većina osoba koje imaju bol u kolenu ili povredu kolena često drže koleno blago savijeno, a ispod kolena postave predmet koji koleno podupire.

Istina je da ovaj položaj privremeno može da ublaži bol, ali važno je da znate da na ovaj način može da dođe do ukočenja kolena, što kasnije otežava hod i zahteva hiruršku intervenciju

Najčešći uzroci oboljenja kolena

Kod mlađih osoba najčešći uzroci bola u kolenu su povrede ligamenata i meniskusa zbog naprezanja, posebno kod sportista. Kod starijih osoba se uglavnom radi o degenerativnim bolestima i drugim upalnim procesima. Genetika, baš kao i fizička (ne)aktivnost imaju takođe važnu ulogu.

Fizička aktivnost je važna jer samo jaki mišići stabilizuju zglob kolena i sprečavaju njegovo preveliko opterećenje. Međutim, prekomerna fizička aktivnost takođe može da dovede do oštećenja zgloba usled dugotrajnog i prekomernog opterećenja. Ovo se često deša kod profesionalnih sportista. U nastavku teksta su najčešći uzroci oboljenja kolena:

  • Povreda kolena. Povrede kolena najčešće nastaju tokom sportskih aktivnosti zbog velikog fizičkog opterećenja ili neodgovarajućeg položaja tele. Najčešće strada meniskus i prednja ukrštena veza koja ima ulogu da učvrsti zglob kolena.
    Teže povrede se rešavaju operativno, a lakše povrede se uspešno leče primenom fizikalne terapije.

  • Ograničenje pokreta (Kontraktura kolena). Ograničenje pokreta kolena ili kontraktura kolena se relativno često javlja nakon povreda ili operacija. Pre ili nakon hirurških zahvata, koleno se stavlja u stanje mirovanja pomoću gipsa, zavoja ili longete. Kada nastupi period oporavka, važno je što pre započeti savijanje kolena kako bi se povratila pokretljivost i sinovijalna tečnost u zglobu.
    Za postizanje brže pokretljivosti nakon operativnih intervencija delotvorna je terapija kontinuiranom pasivnom mobilizacijom uz korišćenje CPM aparata. Osim kolena, CMR aparat se može koristiti za terapiju lakta, kuka, zgloba ramena i skočnog zgloba.

  • Patelofemoralna nestabilnost. Prilikom određenih pokreta čašica kolena se pomera i izmešta iz svog uobičajenog položaja. Lečenje se sprovodi mirovanjem (imobilizacijom), a potom fizikalnom terapijom. U retkim slučajevima neophodna je hirurška intervencija.

  • Sindrom iliotibijalne trake. Ilijotibijalna traka (ITBS) je ligament koji se proteže od spoljašnje strane butine do spoljnjeg dela kolena. Zbog trenja o kosti ovaj ligament može da bude iritiran i dovede do otoka.
    Najčešće se pojavljuje kod osoba koje redovno trče. Bol u kolenu obično popusti kada se povređeno mesto zagreje. Ako je povreda ozbiljnija, bolovi će postati jači i u tom slučaju je neophodna lekarska intervencija.

  • Ozgud – Šlaterova bolest. Najčešće se javlja kod dečaka do 18 godina kod kojih su kosti i drugi delovi kolena još u razvoju. Ispod kolena može da se pojavi bolna kvrga ili otok. Stanje se može pogoršati zog preterane fizičke aktivnosti, a sa smanjenjem fizičke aktivnosti i bol se smiruje.

  • Skakačko koleno. Skakačko koleno se obično javlja kod sportista zbog hroničnog oštećenja tetive koja vrši opružanje kolena. Bol u kolenu se javlja prilikom trčanja ili skakanja. Lečenje se sprovodi mirovanjem i uz korišćenje odgovarajućih lekova (analgetika).

  • Prepatelarni burzitis. Kao posledica traume ili zbog taloženja kristala može doći do zapaljenja sluzne kesice koja se nalazi na prednjoj strani kolena. Javlja se kod pacijenata koji, najčešće zbog prirode svog posla, duže vreme provode u klečećem položaju. Iz toga razloga je ova vrsta bola u narodu poznata kao „parketarsko koleno”.
    Lečenje se sprovodi mirovanjem i analgeticima, dok je, u težim slučajevima, potrebno evakuisati sluzne kesice.

  • Burzitis pes anserinusa. Predstavlja zapaljenje sluzne kesice koja se nalazi ispod tetive pes anserinus u kolenu. Uzrok upale može biti prekomerna fizička aktivnost, a ćesto se javlja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti ili imaju insulinsku rezistenciju. Bol i kolenu se ispoljava u unutrašnjem delu kolena, a često se javlja bol ispod kolena, crvenilo i povišena temperatura. U većini slučajeva se leči primenom hladnih obloga i antireumatskih masti.

  • Artritis kolena. Kao i bilo koji drugi zglob, koleno može biti zahvaćeno reumatoidnim artritisom. Bolest može da se razvije naglo, a u kolenu je često prisutna velika količina tečnosti. Dijagnoza se obično definiše na bazi analize sinovijalne tečnosti iz kolena. U zglobu koji je zahvaćen artritisom uvek je prisutna velika količina belih krvnih zrnaca (leukocita). Kod degenerativnih bolesti i povreda broj belih krvnih zrnaca je nizak.

  • Ako teško savijate ili ispružate nogu, koleno je bolno i ukočeno, a nakon dužeg kretanja dolazi do otoka, moguće je da se radi o osteoartritisu. Sve navedene tegobe nastaju kao posledica trošenja hrskavice kolena.
    Bolest se češće javlja kod starijih od 65 godina, ali ni mlađi nisu pošteđeni. Najčeše se javlja kod onih osoba koje su previše opteretili koleno ili imale povrede raznih delova kolena.

  • Inflamatorni artritis. Simptomi ove vrste artritisa su bol u kolenu, mučnina i povraćanje. Kao i kod drugih autoimunih bolesti, imuni sistem koji bi trebalo da se bori protiv mikroba, greškom napada deo tela, u ovom slučaju kolena.

  • Bol u kolenu zbog gihta i CPPD. Giht predstavlja upalni artritis koji nastaje zbog visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi. Ovo se dešava zbog nepravilnog funkcionisanja bubrega, mokraćnih infekcija, upale bešike i sličnih bakterijskih infekcija. Mokraćna kiselina koja ostaje u telu izaziva iznenadni jak bol u zglobovima, otok, crvenilo i nemogućnost kretanja.
    Bolest koja se naziva depozicije kalcijum pirofosfata dehidrata (CPPD) je vrsta artritisa koja, ako se ne leči, može da dovede do degeneracije, upale i invaliditeta. Javlja se otok, crvenilo i bol.

  • Septični artritis. Izuzetno bolna infekcija zgloba koja nastaje kada mikrobi putem krvotoka dođu do zgloba i inficiraju ga. Bol je veoma jak i intenzivan, a često se javlja kao posledica otvorenih rana.

  • Bol u kolenu zbog gonartroza. Gonartroza je česta degenerativna bolest koja počinje blagim bolom koji se javlja uz veće fizičko opterećenje. Bol je periodična, pa se posete lekaru često odlažu. Zato dijagnoza gantroze bude ustanovljena nekoliko godina kasnije u odnosu na prve znake bolesti.
    U početnim fazama bolesti javlja se bol prilikom silaska niz stepenice. Kako bolest napreduje bol je osetna i prilikom svakodnevnog hoda, a nekada i tokom ležanja u postelji. Gonartroza zahteva odlazak kod lekara i dalje lečenje.

  • Bekerova cista (poplitealna cista). Bekerova cista je šupljina koja se nalazi sa zadnje strane kolena, a koja je ispunjena sinovijalnom tečnošću. Ukoliko je cista velika može da pravi osećaj zatezanja i izazove bol iza kolena. Bekerova cista može da pukne i da se njen sadržaj izlije u potkolenicu. Kod odraslih je ovaj problem uglavnom udružena sa gonartrozom.
    Bekerova cista se leči evakuacijom sadržaja iz kolena i primenom lokalnih kortikosterodida koji se koriste za ublažavanje upala.

Kako izlečiti bol u kolenu?

U slučaju kada je do povrede kolena došlo pri padu ili u saobraćajnoj nezgodi, a bol je oštra, probadajuća i onemogućava oslonac na istu poželjno je uraditi snimanje.

Obično se radi ultrazvuk mekih tkiva kolena ili magnetna rezonanca kao najbolji uvid u oštećenje svih mekih tkiva. Rentgen snimak će dati uvid o koštanom sistemu i da li je prilikom fizičke sile došlo do pomeranja kostiju u kolenu.

U koliko se bol javi iznenada i bolno mesto je crveno, a prethodno nije bilo opterećenja ni povreda kolena, bilo bi poželjno uraditi krvnu sliku. Ona će pokazati da li je došlo do upale u telu. Specifični ortopedski testovi daće nam razrešenje dileme da li je u pitanju povreda ligamenata ili meniskusa.

Kako fizikalna terapija može da pomogne u lečenju?

Prvi korak je pregled specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije – fizijatra ili ortopeda. Na osnovu pregleda i u zavisnosti od povrede ili bolesti pravi se individualni plan i program terapije.

Fizikalna terapija prvo ima za cilj da ublaži bol, a nakon toga se obično radi Kineziterapiju. 
Dužina rehabilitacije zavisi od stepena i vrste oštećenja koje je prisutno u kolenu, kao i od reakcije organizma na terapiju.

U okviru fizikalne terapije koriste se različite metode poput:

  • električnih struja
  • Ultrazvuka
  • laserske terapije i magnetne terapije
  • TECAR terapija koja podstiče bržu regeneraciju tkiva i brži oporavak

Ne morate da se navikavate na bol u kolenu. Ne verujete? Podsetićemo Vas na statistiku sa početka koja kaže da je u 90% slučajeva moguće izlečenje bola u kolenu. Uz korišćenje najsavremenije opreme, profesionalni tim i individualni pristup u Fizioterapeutskom centru Dynamic Fizio bol u kolenu će postati i Vaša davna prošlost. Što pre počnete sa terapijom, šanse za oporavkom su veće.

Pozovite nas na broj telefona 0601343303 ili nam pošaljite poruku putem kontakt forme i zakažite svoj termin. Prvi pregled je potpuno besplatan.

Očekujemo Vas i radujemo se Vašem oporavku.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 060/134-3303