Bol u donjem delu leđa - lumbago

Donji deo leđa (lumbago) omogućava pokrete i daje podršku našem telu, ali nas često iznenadi neprijatnim bolom. Javlja se jednako kod sportista, kao i kod osoba koje dugo sede i malo se kreću. Iako je bol u donjem delu leđa većini osoba postala svakodnevnica, u određenim slučajevima može da ukaže na ozbiljna oboljenja drugih organa, pa i kancer. Ovo se dešava jer svi organi u maloj karlici, uključujući debelo crevo, prostatu i matericu sa jajnicima, mogu da reflektuju bol baš u ovaj deo leđa. Kada je bol paćen poremećajem u funkciji bešike ili creva, trebalo bi da hitno potražite savet lekara.

Bol u lumbalnom delu kičme – lumbago

Lumbago označava bol u leđima, odnosno bol u krstima. Prvo nastaju bolovi u mišićima, potom degenerativne promene i širenje bola oko pojasa. U nekim slučajevima se bol može spustiti niz nogu ili blokirati pokrete.

Ukoliko bol u lumbalnom delu kičme traje do mesec i po dana u pitanju je akutni bol, a ukoliko traje duže od tri meseca radi se o hroničnom bolu. Kada se fizijatrijskim ili ortopedskim pregledom dijagnostikuje hronični bol, a to je najčešće lumbalni sindrom – lumbago, definiše se odgovarajuća terapija. Međutim, korišćenjem lekova ili primenom odgovarajuće terapije bolovi će nestati samo privremeno ukoliko se ne radi na otklanjanju uzroka nastanka bola. Koji su uzroci nastanka bola?

Zašto nastaje bol u donjem delu leđa?

Donji deo leđa podržava težinu gornjeg dela tela obezbeđuje rotaciju kukova i podršku kičmenom stubu. Budući da donji deo leđa obično ima samo pet pršljenova oni trpe veliki teret. Zbog mnogo kretanja, pritiska i stresa dolazi do njihovog habanja, kidanja i povreda.

Suštinski razlog nastanka bola u leđima je mišićni disbalans zbog koga se mišićni tonus povećava, pa mišići guraju kosti i izmeštaju ih iz prirodnog položaja. Na ovaj način kosti i zglobovi, pa i sami mišići trpe veliko i konstantno opterećenje. Kao posledica ovog procesa i mišićne slabosti nastaje loše držanje.

Bol u donjem delu leđa može imati zaista mnogo uzroka, a nekada ih nije lako ni otkriti. Najčešći uzroci bola u leđima su opisani u nastavku.

  • Lumbago najčešće pogađa osobe od 30-50 godina starosti. Ovo se dešava jer tokom procesa starenja, mišići gube tonus, dok se sadržaj tečnosti između pršljenova smanjuje. Degenerativne promene se prvo odražavaju na hrskavici, a potom na koštanim delovima. Mogu da nastanu degenerativne promene na nivou kičmenih pršljenova (spondiloza), suženje kičmenog kanala (spinalna stenoza) i diskus hernija. Hernija diska predstavlja deformaciju jezgra diskusa između pršljenova. Habanje hrskavice izaziva trenje u zglobovima i artritis kičme. Rizik od degenerativnih promena je povećan kod pušača jer slabiji protok kiseonika u organizmu ubrzava starenje.
  • Bol u leđima takođe često nastaje i zbog izvođenja istih aktivnosti u dužem vremenskom periodu, kao što je stajanje, sedenje ili vožnja automobila. Nepravilno dizanje tereta, povrede u sportu, saobraćajne nezgode i slične fizičke traume takođe prouzrokuju bol u donjem delu leđa. Najčešće zbog traume dešava se i pomeranje pršljenova ka napred (spondilolisteza), a može doći i do krivljenja kičme u stranu (skolioza).
  • Bol u lumbalnom delu kičme može da se javi i zbog Masne naslage i prekomerna telesna težina vrše dodatni pritisak na kičmu i predstavljaju jedan od uzroka za nastanak bolova u leđima.
  • Bol u leđima može da se javi jer postoji oboljenje nekog drugo dela tela koji se samo reflektuje u bol u donjem delu leđa. Ovo može biti slučaj sa svim organima male karlice. Zato bol u krstima može da ukažu na bolesti creva (ulcerozni kolitis), kamen u bubregu i drugo. Bol u donjem delu stomaka i leđa kod žena obično ukazuju na ginekološke probleme, a kod muškaraca na oboljenje prostate.

     

  • Bol u donjim leđima može da se javi bez poznatog uzroka. Tada je neophodno sagledati celokupno fizičko i psihičko stanje obolele osobe.
  • Genetika i nasledjena predispozicija ka bolesti takođe imaju ulogu.
  • Bol u donjem delu leđa u trudnoći, posebno u drugom delu trudnoće javljaju se zbog većeg opterećenja na ovaj deo kičme.
bol-u-donjem-delu-leđa

Kakav može biti bol u donjim leđima?

Postoji zaista mnogo podela vrsta bola u donjem delu leđa, a jedna od njih je na mehanički, diskalni  i radikularni bol.

Mehanički (aksijalni) bol je fokusiran na jedno mesto ili područje, a njegov intenzitet može da se pojača prilikom sedenja ili stajanja. Može biti intenzivan ili prolazan, oštar ili tup. Stvaraju ga određeni pokreti kičme kao što je uganuće ligamenata, napetost mišića, zakrivljenost kičme, ali i unutrašnja trenja kada nastaje išijas, diskus hernija i sl. Javlja se u mišićima, ligamentima, kostima, zglobovima, oko kičme ili u samoj kičmi.

Diskalni bol je često tup, dubok bol koji se širi, pomera i varira u intenzitetu. Npr. degenerativna bolest diska može da se ispolji kao bol koja se širi na kukove. Takozvani radikularni bol se može javiti ako se koren kičmenog nerva upali. Bol je oštar, a prati ga osećaj peckanja, utrnulost ili slabost (išijas). Obično se javlja samo na jednoj strani tela.

Bol koji je izazvan drugim organima u telu, a prenosi se na donji deo leđa nazivamo organskim bolom. Može da ga izazove:

  • karcinom kičme
  • osteomijelitis (bakterijska upala kostiju)
  • aneurizma abdominalne aorte (proširenje glavnog krvnog suda u stomaku)
  • kamen u bubregu
  • reumatoidni artritis
  • fibromijalgija – hronična bolest koja izaziva bol u celom telu
  • diskartroza (oboljenje diska)
  • osteoporoza – gubitak koštane mase, odnosno čvrstoće kostiju

Kao što smo prethodno već naveli, bol u donjem delu leđa može da se javi bez definitivnog uzroka, kada govorimo o idiopatskom bolu.

Bol u donjem delu leđa i zadnjici, sa desne strane, kod žena, u trudnoći…

U zavisnosti kada se javlja, kod koga se javlja, na koji način i kako se širi, bol u donjem delu leđa može biti:

  • Bol koji je jači nakon buđenja može da se javi zbog mnogobrojnih razloga, a kreću se od neadekvatnog dušeka, preko smanjenog protoka krvi, do stresa.

  • Bol u donjim leđima koji se pogoršava nakon dužeg sedenja. Iako hodanje i istezanje mišića mogu pomoći da bol nestane, sa ponovnim vraćanjem u sedeći položaj bol se može vratiti.

  • Bol pri promeni položaja može pomoći pri otkrivanju uzroka bola jer kod određenih oboljenja određeni položaj može biti više ili manje (ne)prijatan.

  • Bol koji se širi niz noge i stopala (išijas). Javlja se oštar osećaj peckanja i utrnulosti koji se spušta niz butine, potkolenice i stopala. Nastaje iritacijom išijadičnog nerva i obično se oseća samo na jednoj strani tela.

  • Bol u donjem delu leđa kod muškaraca. Ukoliko se bol javlja u donjem delu leđa i stomaka, to može da ukaže na torziju (uvrnuće) testisa, koje dalje može da  blokira dotok krvi u testis. Ukoliko se, uz bol, javi mučnina, povraćanje, krv u semenu i oticanje potrebna je hitna medicinska pomoć.

  • Bolovi u donjem delu leđa kod žena mogu da se jave u toku trudnoće, ali mogu ukazati i na ginekološke probleme. Najčešće su endometrioza, fibroidi i slični problemi o kojima će detaljnije biti reči u nastavku.

  • Bol u donjem delu leđa sa desne strane može da izazove uganuće i kidanje tetiva, ali može da ukaže na oboljenja koja zahtevaju lečenje. Jedno od njih je spinalna stenoza, odnosno suženje ili kompresija kičmenog kanala. Takođe, bol u donjem delu leđa sa desne strane može da bude znak kamena u bubregu, upale slepog creva (apendicitis), bakterijske ili virusne infekcije urinarnog trakta, ginekoloških problema…

  • Bol u donjem delu leđa sa leve strane može ukazati na ginekološke probleme, torziju testisa, kamen u bubregu ili razne infekcije bubrega itd. Bilo da se bol javlja sa desne lili sa leve strane ne treba ga ignorisati.

  • Bol u donjem delu leđa i zadnjici može da se javi zbog naprezanja ili uganuća, ali može biti znak spinalne stenoze, kada se javlja pulsirajući bol koji se prenosi ka zadnjici. 

Bol u donjem delu leđa i zadnjici

Kada se ligament, kao vezivno tkivo, istegne ili iskida dolazi do uganuća, dok zbog preteranog naprezanja može doći do kidanja mišića ili tetiva. Osim deformacija, uganuća su jedan od vodećih razloga javljanja akutnog bola u leđima. Do uganuća ili istegnuća može doći prilikom pada, nepravilnog podizanja teških predmeta, nespretnih naglih pokreta i trzaja,  preteranog ili nepravilnog istezanja tokom vežbanja.

Bol u donjem delu leđa i zadnjici može da varira od blagog do jakog. Osim što se bol oseća u donjem desnom delu leđa i zadnjici, mogu se javiti grčevi, teškoće pri ustajanju, ukočenost i osetljivost. U zavisnosti od težine simptoma i uzroka zavisi i vreme oporavka.

Još jedan od razloga bola u donjem delu leđa i zadnjici je spinalna stenoza, odnosno suženje kičmenog (spinalnog) kanala. Radi se o regiji unutar kičme u kojoj se nalazi kičmena moždina. Suženje pritiska kičmenu moždinu što može da stvori utrnulost i bol koji pulsira, i prenosi se u donji deo leđa, zadnjicu i noge. Lečenje uključuje korišćenje određenih lekova, fizikalne terapije i injekcije kortikosteroida. U težim slučajevima potrebna je hirurška intervencija.

Ukratko, kada se uz bol u donjem delu leđa i zadnjici javi sa bolom u preponama ili bolom u stomaku nemojte ga zanemarivati. Posebno obratite pažnju da li je praćeno bolnim mokrenjem, pojavom krvi u urinu i stolici, groznicom, mučninom, povraćanjem ili neredovnim menstruacijama.

Bol u donjem delu leđa – ginekologija

Bolovi u donjem delu leđa kod žena obično se javlja u drugom delu trudnoće zbog pritiska koji trpe donja leđa, a koji postaje veći kako beba raste. Bol u donjem delu leđa u trudnoći se nekada prenosi na butine, a može da se pogorša tokom hodanja, ili ustajanja. Lečenje u trudnoći je specifično jer isključuje upotrebu određenih lekova. Zato se uglavnom primenjuju fizikalne procedure koje uz odgovarajuće vežbe uklanjaju bol u donjem delu leđa u trudnoći.

Osim pojave bola u trudnoći, bolovi u donjem delu leđa kod žena mogu da ukažu na ozbiljne ginekološke probleme. Kancerogeni i nekancerogeni tumori jajnika mogu da izazovu bol u donjim leđima. Osim promene u menstrualnom ciklusu, bola tokom seksualnog odnosa, oticanja ili uznemireno stomaka, zatvora i česte potrebe za mokrenjem, može se javiti i bol. Obično se oseća u karlici, stomaku i donjim leđima.

Hronični bolovi u donjem delu ledja kod zena mogu da nastanu i zbog endometrioze. Endometrioza je stanje u kojem endometrijum tj. sluzokoža materice raste na grliću materice, jajnicima, jajovodima i vagini. Endometrioza je čest uzrok hroničnog bola u donjem delu leđa ili karlici. Problem je što lek za endometriozu ne postoji, već se samo radi na sprečavanju daljih komplikacija i ublažavanju simptoma.

Fibroidi materice su izrasline koje se razvijaju u zidu materice. Osim što se javljaju bolovi u donjem delu leđa, mogu se pojaviti bol u nogama i bol u karlici. Zapaljenska stanja kao što su upala grlića materice (cerviksa), upala tkiva oko materice i upala jajnika mogu da izazovu bol u donjem delu leđa i stomaka. Neke od ovih upala izazivaju bakterije i polno su prenosive.

Kako ukloniti bol u donjem delu leđa?

Iako bol u donjem delu leđa predstavlja jedan od najčešćih problema savremenog čoveka dobra vest je da se ovaj bol uspešno leči i da ćete opet moći da vodite aktivan život. A kako biste se što pre oslobodili bola u leđima važno je i sami da znate kako ukloniti bol u donjim leđima.

Sada se više ne savetuje mirovanje i pasivno ležanje u krevetu, kao što je to bilo ranije. Od ovog pristupa se odustalo jer je praksa pokazala da je oporavak najbrži uz blagu fizička aktivnost. Naravno, ona mora da bude u skladu sa stanjem u kome se pacijent nalazi i da se postepeno pojačava. Važno je izbegavati duže stajanje ili sedenje, dizanje težih predmeta, a tokom sna treba obezbediti adekvatna dušek.

U svrhu oporavka mogu poslužiti hladne ili tople obloge koje se stavljaju na obolelo mesto. U istu svrhu mogu poslužiti gelovi i kreme koji greju ili hlade obolelo mesto. Prvo se koriste hladne obloge, koje i sami možete postaviti tako što ćete kesu leda ili smrznutog povrća umotati u tkaninu i staviti na obolelo mesto. Kao tkaninu možete koristiti peškir ili pamučnu gazu. Njihova svrha je da zaštite kožu od direktnog dodira sa ledom jer mogu nastati oštećenja ili smrzavanje kože.

Tek nakon nekoliko dana mogu se primeniti tople obloge, topla kupka ili kreme i gelovi koji greju. Od pomoći može biti i blaga masaža bolnog mesta.

Bol u donjem  delu leđa – lek

U ublažavanju bola u leđima delotvorni su analgetici poput Paracetamola, dok se za opuštanje mišića obično koriste miorelaksansi. Lekovi za bol u leđima su najdelotvorniji ako se uzmu odmah po nastanku bola, a preporučljivo ih je uzimati posle jela. Ukoliko bol ne prolazi od lekova i obloga obavezno potražite medicinsku pomoć.

Zanimljiva je činjenica da naš mozak teško razlikuje povredu jedne strukture kičme u odnosu na drugu koja je u blizini. U nekim slučajevima isti nervni koren može da iritira disk ili zglob. Zato je za precizno dijagnostikovanje uzroka bola u leđima važno potražiti stručnu pomoć.

U zavisnosti od individualnog slučaja mogu biti potrebni dijagnostički testovi kako bi se locirao i potvrdio osnovni uzrok bola. U tu svrhu koriste se:

  • Magnetna rezonanca (MR)
  • Rendgenski snimak
  • Kompjuterizovana tomografija (CT) skener
  • Elektromišićna neurografija EMNG

Kako fizikalna terapija može pomoći i koliko traje?

Kada Vas uhvati bol u donjem delu leđa znamo koliko svaki pokret može biti bolan, ali ne mora da bude tako. Ne morate da se navikavate na bol, ni tokom oporavka, ni kasnije. Oporavak može i mora biti postepen i prijatan, bez agresije i dodatnog velikog pritiska na bolno mesto. Zato su kineziterapija i fizikalna terapija nezamenljive. Postoji širok spektar fizikalnih procedura, a u zavisnosti od konkretnog slučaja bira se njihova najbolja moguća kombinacija.

U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od lasera, magneto terapije, ultrazvuka, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Važno je napomenuti da različite procedure mogu biti korišćene kod osoba sa sličnim problemom. Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije, a trajanje terapije zavisi od konkretnog slučaja i uzroka bola.

Fizikalna terapija predstavlja samo uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema lumbalnog bola, a to je kineziterapija. Program vežbi treba da sadrži kretanje, dinamičke vežbe, razgibavanje i vežbe istezanja. Takođe se preporučuju brže hodanje, svakodnevna šetnja i pilates, dok se joga u ovom slučaju ne preporučuje.

Program medicinskih vežbi ili kineziterapija ne može da se izvodi bez nadzora fizioterapeuta, čija stručnost je od posebno značaja. Zato pazite kome poklanjate svoju pažnju jer nepravilno izvođene vežbi može dodatno da zakomplikuje situaciju.

Šta ako se bol u lumbalnom delu kičme stalno vraća?

Osim u slučaju kada je u pitanju traumatska povreda, bol u leđima nije nešto što nastaje u trenutku. Iz tog razloga bitno je uticati na izvore bola i menjati svakodnevne loše navike. Fizikalna i kineziterapija daju odlične rezultate u uklanjanju bola, ali je sa vežbama potrebno nastaviti, kako se problem ne bi vratio. Poražavajuća je evidencija sistematskih pregleda koja kaže da samo jedan od 10 pacijenata redovno radi vežbe. Preostalih devet tvrdi da za fizičku aktivnost nema vremena.

Kod onih osoba koje nisu nastavile sa vežbama i koje su se vratite aktivnostima koje su i dovele do problema sa kičmom bol u donjem delu leđa se u većini slučajeva vratio. Zato sedite pravo, podesite radnu površinu, nabavite kvalitetan dušek i jastuk. Teret dižite iz blagog čučnja, vodite računa o zdravoj ishrani i optimalnoj težini tela, izbacite pušenje, a uvedite fizičku aktivnost.

Osećate bol u donjem delu leđa i zadnjici ili ukočenost? Ne možete dugo da sedite ili ležite? Zanima Vas kako ukloniti bol u donjem delu leđa? Pozovite nas na broj telefona 0601343303, zakažite besplatan pregled i vratite se životu bez bola.

Zakažite prvi pregled besplatno!

Kada se radi o proceni i dužini oporavka, naš tim će odrediti i dati neophodne smernice ka što brže i boljem oporavku. Niste sigurni još uvek? Samo klik vas deli od besplatnih konsultacija.

Pozovite sada da zakažete 063/352 413